"Tamara Kučan"の名言

Maštam da je moje srce veliko onoliko koliko prašta. Laž. Srce je slomljeno kad dođe dotle da mora da oprosti.

Prezirem ljude koji žive u sećanjima, nikad nisam bio od njih. Takvi ljudi su za mene luzeri, mada... Nekad nije loše da sećanja s vremena na vreme posete čoveka. Shvatiš kako je počelo. Shvatiš zašto je počelo. Shvatiš zašto još uvek traje.

Laži su robija, a iz te robije može da te izvuče samo znanje. Znanje je opasno, ali ono je jedina istinska sloboda. Tragajući za zanjem o svetu oko sebe, pronaći ćeš sebe. To je trenutak koji menja sve.

Kompjutersko doba i internet omogućili su ti da brzo i lako dođeš do informacija, ne i do znanja. Nisu sve informacije istine, ali svaka istina treba da postane informacija. Internet ti pomaže da glasno izgovoriš istinu, ali i da izmisliš laži u koje želiš da veruješ. Internet je dobra škola za radoznalog đaka. Internet je ludnica sa neograničenim brojem mesta za dijagnoze za koje nisi ni slutio da postoje. Na internetu možeš biti bilo ko, bilo kada i bilo gde. Na internetu se ostavruju snovi. Internet... Pomoći će ti da prespavaš život, verujući da si budan. Nisi. Nažalost, nisi.

Postoje ljubavi koje su kao kada Narcis uđe u Dvoranu ogledala u Versaju. Postoje i ljubavi koje su lišene svakog narcisizma, egoizma i razmišljanja isključivo o sebi. Postoje ljubavne priče koje ne deluju toliko snažno, a njihova lepota se krije u tome da dvoje postanu jedno.

Ko bi se igrao da zna kako se igra završava?

Da je na svetu više ludaka poput nas, svet bi bio normalnije mesto.

Ratovi ovog vremena ne zahtevaju izlazak na bojno polje. Ratovati se može bilo gde. Bilo kada. Sa bilo kim. Dovoljan je samo jedan link. Poljane pune leševa zamenile su platoforme na kojima se, umesto krvi, prolivaju tajne i ideje – duša čoveka i novac – krvotok mnogih ljudi. Domeni su postali nove teritorije. Plan rata je zamenjen precizno napisanim kodom. Obuka koju ratnici prolaze ne zahteva fizičku izdržljivost, već fokusiranost ratnika na tren koji može obrnuti planetu. Pobede, umesto jačima, pripadaju pametnijima. Iako bi neko pomislio da su ovakvi ratovi smešni jer ratnici ne gube živote niti krvare, ta pomisao jedna je od najvećih zabluda današnjice. Nož, sablja, top ili tenk... Nikada nisu razmišljali. Ratniku su pružali nadgradnju fizičke snage. Današnje oružje misli na identičan način kao ljudski mozak, ali se razvija znatno brže. Računar pamti čak i ono što čovek uspe da zaboravi. Ipak, ma kada bili i ma koliko različičiti bili... Rat je rat! Nikada nož nije ubijao. Ubijao je onaj koji drži nož. Ni kompjuter ne ubija. Ubija onaj koji sedi ispred njega.

Da mogu, poklonio bih ti tebe. Zaslužuješ sebe. Ne kao kaznu. Kao nagradu.

Neko „zbogom“ prećutiš samo zato što u njega ne veruješ.